Tako je besjedio Sokrat o zlatu i srebru zadovoljstva i patnje
On септембар 13, 2017 | 0 Comments | Blog | Ознаке: , ,

   Tri vrste života

SOKRAT: A šta bi bilo onda ako se u našem telu ne bi događalo ništa od svega toga?
PROTARH: A kada bi se, Sokrate, to moglo dogoditi?
SOKRAT: To pitanje što si ga sada postavio, Protarše, uopšte se ne odnosi na našu raspravu.
PROTARH: Zašto ne?
SOKRAT: Zato što mene ne sprečava da ti ponovo postavim isto pitanje.
PROTARH: Koje pitanje?
SKORAT: Ako se, tako nešto ne bi dogodilo, šta bismo rekli da je nužna posledica toga?
PROTARH: Hoćeš da kažeš: ako se telo ne bi pokretalo ni na jednu stranu?
SOKRAT: Upravo to.
PROTARH: Pa, jasno, Sokrate, da se u tom slučaju uopšte ne bi moglo pojaviti ni uživanje niti bilo kakva patnja.
SOKRAT: To si veoma dobro rekao. Ali, mislim da pod tim podrazumevaš da mi uvek nužno doživljavamo i jedno ili drugo, kako već mudraci kažu: da, naime, sve uvek teče gore ili dole.
PROTARH: Da, zaista, tako kažu, izgleda, nije ni neozbiljno da tako kažu.
SOKRAT: A kako će i biti, kada ni oni sami nisu neozbiljni? Ja samo hoću da se sklonim od rasprave koja me sledi. Evo, dakle kako nameravam da pobegnem, a ti hajde sa mnom.
PROTARH: Reci kako?
SOKRAT: Neka, dakle, tako stoje stvari, recimo mi njima. A ti meni odgovori: da li uvek ono što se dešava sa nekim živim bićem, ono sve to i oseća što mu se dešava, i ne ostaje li nama samima nepoznato da rastemo ili da se nešto slično s nama dešava, a da mi pri tome ništa ne osećamo? Ili je sasvim obratno?
PROTARH: Naravno da je sasvim obratno, jer gotovo sve to nama ostaje nepoznato.
SOKRAT: Nije, dakle, dobro rečeno to što smo upravo zaključili, naime, da patnje ili uživanja izazivaju promene nadole ili nagore.
PROTARH: Zašto nije?
SOKRAT: Da nama krupne promene nanose patnje ili uživanja, ali da umerene ili, pak, neznatne promene uopšte ne prouzrokuju ni jedno ni drugo.
PROTARH: Tako je, Sokrate, ispravnije nego onako.
SOKRAT: Ako, dakle, stvari tako stoje, način života o kojem je maločas bilo reči opet se vraća.
PROTARH: Koji to život?
SOKRAT: Onaj za koji smo rekli da je bezbolan i bez naslade.
PROTARH: Sasvim pravo kažeš.
SOKRAT: Prema tome, uspostavimo ove tri vrste života: jedan prijatan, drugi, opet, bolan, a treći – neutralan. Šta ti kažeš na to?
PROTARH: Ni ja ne kažem ništa drugo već da ima tri vrste života.
SOKRAT: Zar ne, onda, da stanje bez patnji nikada ne bi moglobiti identično sa stanjem zadovoljstva?
PROTARH: A kako bi bilo?
SOKRAT: Ako bi ti, dakle, čuo kako neki čovek govori da je od svega na svetu najprijatnije da se ceo život provede bezbolno, šta bi predpostavio da on pod tim podrazumeva?
PROTARH: Pa, meni se čini da bi on hteo da kaže kako prijatno znači: ne osećati patnju.
SOKRAT: Od tri stvari, koje god ti drago, naznači mi jednu kao zlato, drugu kao srebro, a treću kao nijedno od to dvoje, kako bismo upotrebili lepše izraze.
PROTARH: Dobro.
SOKRAT: A sad, da li bi ta treća stvar, koja nije ni jedno ni drugo, mogla postati jedno od ono dvoje, to jest zlato ili srebro?
PROTARH: Kako bi mogla?
SOKRAT: Zar onda ne bi onaj koji prosudi da je život u sredini prijatan ili bolan pogrešno prosudio, i onaj koji to kaže, pogrešno rekao, bar toliko je po zdravom razumu.
PROTARH: Kako da ne.
SOKRAT: Međutim, druže, vidimo da ima onih koji tako i govore i misle.
PROTARH: I to mnogi.
SOKRAT: Da li, onda, oni veruju da i osećaju zadovoljstvo u trenutku kad ne pate?
PROTRAH: Tako bar kažu.
SOKRAT: Prema tome, oni veruju da tada osećaju zadovoljstvo: ne bi inače tako govorili.
PROTARH: Biće da je tako.
SOKRAT: Dakle, pogrešno je to što oni misle o zadovoljstvu, ukoliko stanje bez patnje I zadovoljstvo imaju svako svoju posebnu prirodu.
PROTARH: Da, pokazalo se da su zasebne.

More news