Leonard Cohen –Poeta koji je išao u rat
On јануар 4, 2018 | 0 Comments | Uncategorized | Ознаке: , , , , , ,

 

„Neka duh ove pesme

  Slobodan i čist

  Bude vam u borbi

Protiv neprijatelja štiti.“

 

Šestog oktobra 1073. izbio je takozvani  Jomkipurski rat. Zvezckanje oružja, napad da malu zemlju okruženu neprijateljima se naslućivao, ali da li je iko mogao pretpostaviti da će se to desiti na najsvetiji jevrejski praznik Jom Kipur?

Goldu Meir je Jordanski kralj Husein tajno doletio u Tel Aviv obavjestivši je da je početak agresije na domaku.

Međutim,, mnogi izraelski zvaničnici se nisu suočili sa činjenicom da je srategija neprijateljskih zemalja vrlo ozbiljna, te su po njihovom mišljenju Sirija i Egipat demonstrirale samo silu.

Jom Kipur, najsvetiji jevrejski praznik kada većina izraelaca u sinagogama, na molitvama, bez obzira da li su religiozni ili ne.

Zvuk sirena, potom buka vozila koja su jurila ka liniji frontova. Bolje reći jurili su da odbrane ono najsvetiije, svoje parče zemlje, što su hiljadama godinama osvajači pokušali da im otmu. Izvrtana istorija, nepravda, naraod koji je na svom tlu je nazvan okupatorom, ali jedno je bilo sigurno: Izrael nije bio tu da nestane sa mape već da se uzdigne.

Da ne govorim o činjenici kako je kukavički čin napasti vojsku na najsvetiji dan, na dan posta.

Ono što Izrael čini jedinstvenim je da onaj koji ga oseća srcem i dušom ga brani životom.

Glumci, pevači i muzičari iz Tel Aviva su se sastajali kako bi osmislili strategiju ne davanja svoje zemlje u pepeo ponora.

„U kafeu „Pinati“, Oshik Levi, atraktivna pop zvezda čiji je album izašao te godine, predsedavao je jednoom takvom okupljanju. Bili su tu i pevačica Ilana Rovina, kćerka legendarne glumice Hne Rovine, pevač i glumac Pupik Aron, kao i mladi muzičar  Mati Kaspi.

Levi je primetio mršavog čoveka koji je sedeo u uglu kafea.. Delovao mu je nekako poznat, pa je u polušali rekao da ga podseća na Leonarda Koena. „Samo se nadaj“., Reče mu Rovina.“

Zaista je bilo neverovatno da čovek koji je napravio senzacijalnu karijeru sedi  s njima u kafeu, a da ne govorimo o detalju kad je napustio porodični odmor u Grčkoj kako bi branio svoju jedinu otadžbinu, svoj Izrael.

„Levi je opušteno pitao Koena da li bi seo za njegov sto, i pričajući o svojoj zamisli obiđu prve borbene linije. Koen je delovao zbunjeno. Koen je u Grčkoj ostavio suprugu Suzanu i jednogodišnjeg sina Adama.“

Naravno, gitara je bila obezbeđena, Koenovo srce puno i prazno, noseći u sebi jaku snagu da odbrani svoju zemlju zajedno sa drugovima iz trupe a isto tako i prazninu jer je znao da je na Hidri ostavio porodicu.

Koen je, logično pevao depresivne pesme, ali u jednom trenutku sve se promenilo, i zapevao je: „Lover, Lover, Lover“.

„Neka duh ove pesme

  Slobodan i čist

  Bude vam u borbi

Protiv neprijatelja štiti.“

Interesantno je da je Koen pevajući padobrancima: „So Long, Marianne“. Ova pesma je specifična po tome što je napisana da bude slušana u ušuškanom domu i voljenom ljubavi u zagrljaju. Tu pesmu je govorio desetinama umornih boraca koji su potajno molilii za čudo da neprijatelji ne sravne jedino što imaju, svoju zemlju, dom, porodicu, nostalgiju i jecaj da se vrate u obećanu zemlju.

U jednom Intervjuu Leonard je rekao da u ratu niko ne gubi vreme već da svako oseća odgovornost prema sabratu, dodala bih, koliko brani pesmom, rečju koja seče kao mač toliko je spreman i krvlju da brani svoj saborca.

To je osećaj jedinstva, zabornosti, jednakosti, sličnosti, to je nit koju ne nosi običan život, to je nit koja se lojalnošču dokazuje, životom brani, suzama oplakuje, zemlju svoju ponosno gazi.

„Koen nije bio samo prskosan sledio je tradiciju iz Judaizma, koja kaže da, uprkos nebeskom poreklu Božijih odluka, one nisu izuzete od ljudskog kritičkog razmatranja. Priča iz Talmuda prikladno potrepljuje taj stav od ljudskog do kritičkog razmatranja.“

Koen je uvek imao želju da zna ko je taj koji presuđuje.

Koenov pristup po pitanju Boga, metafizike, prirode, inspirisao je mnoge umetnike.

„It has fathers and sons in it and sacrifice and slaughter, and an extremely honest statement at the end. It does say something about fathers and sons and that curious place, generally over the slaughtering block where generations meet and have their intercourse. I think probably that I did feel [when I wrote it] that one of the reasons that we have wars was so the older men can kill off the younger ones, so there’s no competition for the women. Also, completely remove the competition in terms of their own institutional positions. The song doesn’t end with a plea for peace. It doesn’t end with a plea for sanity between the generations. It ends saying, ‘I’ll kill you if I can, I will help you if I must, I will kill you if I must, I will help you if I can.’ That’s all I can say about it. My father died when I was nine, that’s the reason I put that one of us had to go.

 

Resursi: COHEN- Muzika, iskupljenje, život – Liel Leibovitz

 

More news