Kameni ljudi
On јануар 16, 2019 | 0 Comments | Blog | Ознаке: , , , ,

Prevrćemo stranice napretka,
Vratimo se pet koraka unazad,
Gledamo u tačku koju crta daljina,
Trznemo se,
Maknemo ruku s ramena koja nas je potapšala.

Na tren se izgublla vjera u sebe, u sve ono što je bila suština bivstva.

Ne govori mi o ljudima, znaš Niče je govorio:„Budala je onaj ko se sapliće o kamenje i ljude“.

Jesam, bila sam budala, mnogo sam se saplitala, žestoko sam padala ali ni danas ne znam da li to bijaše kamenje ili ljudi?

Možda je to isto, možda su se ljudi skamenili, postali kamenje ili su oduvjek to bili?
Kažu: „Ne dopusti da te razočaraju, svi će te izdati kad-tad“.

Ko će me izdati?

Sami sebe izdajemo kad dopustimo kamenju da se dokotrlja do našeg života, sami sebi presudimo saplitanjem, razbijanjem lica, srca, tijela.
Onda tražimo ruku pomoći…

Čiju?
Kamenu?
Bez svoje smo prerano ostali?

Nema veze, imamo rame, vrat, hodamo, neka to spoticanje bude nauk za osmjeh.

Čujem: „Imaš hladan pogled“.
Kažem: „Kamenje nije toplo, hladnije je od leda“.

Moj pogled dobija boju kad vidi malo prirode i kad upliva u svijet umjetnosti iz kojeg nekad se gotovo sklopljenih kapaka izvuče.

Ti, šta radiš?
Hodaš pijeskom?
Vjeruješ da je život šaka pijeska koja protiče kroz prste?

Ponekad pregršt optimizma je najoštriji kamen koji te može iskasapiti, naravno i to ti podmeću ljudi….
Međutim, ponekad u toj kamenoj pustinji možeš naći na pijesak koji će te osvježiti, možeš naići na kristal.
Zavisi od sreće, život ne čeka i prilično je kratak da bi se savijao i gledao svaku ogrebotinu ili zurio tražeći kristal.

Sve to samo dođe, ili ne dođe, obično je kamenja pregršt a ovo kažu kako se kome zalomi…
Ne diraj tuđe ruke već samo svoje, previše su hladne.
Ne plači, ne budi budala, to je bio samo kamen odnosno čovjek, samo jedan čovjek koji nije razumio tvoj osmjeh, bit, zrak ti je otkinuo parče kože.
Nastavi da tumaraš bez suza, vremenom se zalede, naučićeš.

Ne okreći se.

Koračaj, još jedan korak, nastavi…Nije loše za poluživog početnika…

Nikad ne dozvoli da budeš kamen i budala, jer ako si isti kao oni što su te sjekli na komade, gdje ti onda ode život?
Okamenjen možeš da potrčiš za njim ali će ti okrenuti leđa, biće kasno.
Sada zalupi ta vrata, za početak počisti tu prašinu oko sebe od koje se gušiš i ona može da postane zrno kameno.

More news