Inteligencija! Navalila nam se na grbaču
On август 16, 2017 | 0 Comments | Blog | Ознаке: , ,

„Pisci! Svima bi trebali suditi!

       Inteligencija! Navalila nam se na grbaču!

  • Pa šta ako je inteligencija? Zar oni ne rade? Oni isto rade.
  • Ma šta je tebi? Nisi video kako rade? Tuđim perijem se kite!

 

         Citat iz knjige: „Suđenje Josifu Brodskom“,

                                                                         zapisala Frida Vigdorova

 

Svima bi trebalo suditi!

Svima koji nisu sujetni i daju srce i krv za umetnost i pošten rad!

Takve treba baciti, po takvima treba gaziti, takvi ovde nemaju mesta.

Možda u nekoj drugoj zemlji da, ali ovde ne.

Ovde možete pričati o Rembou, Edgar Alenu Pou, Disu, Kišu, Balzaku i ljudi će prolaziti duboko se koncentrišući na burek koji jedu.

 

Nema dovoljno kiča, šunda, neukusa da bi neko zastao, da bi neko saslušao, da bi neko naučio.

Postoji milion tema koje me ne zanimaju ali šta će mi biti ako ne zastanem i kulturi odgovorim kulturom.

Ne, drugi su nam krivi, kao da paranoidno druge krivimo za nemanje volje za znanjem.

 

Plastika, vulgarnost, psovke, jeftino obojene krpe privlače pažnju, no neka privlače, znate, prema zakonu privlačenja ne bih rekla da se suprotnosti privlače već slični.

Ne bih očekivala neku novokompovanu damu s lepinjom u markiranoj tašni da čuje nešto o Jesenjnu na primer. Molim vas ko još čita Jesenjina, Igoa, Balzaka, Flobera, Singera, Kafku, Hesea?

Želite još malo luka u lepinji? Da, razumem, niste ni čuli šta sam pitala.

 

Šta je knjiga? Čemu knjiga kad postoji jedan odvratan patern koji rešava sve probleme u životu.

Čemu mišljenje, preispitivanje, pronalaženje sebe?

Ma to je za budale.

To je za ludake. Ma takvi se sigurno drogiraju….

Što bi razmišljali kad šminka kako unutrašnja tako i spoljašnja može da reši sve probleme.

To su otrcana rešenja jadnih života.

Više volim onda kad se „inteligencija navali na grbaču“ tad svi beže, valjana manjina ostane, imate čist vazduh, kvalitetne duše oko sebe.

Suditi? Kultura je ovde uvek bila oduđena, čast i poštovanje onima koji su se grčevito borili i bore da istinski kvalitetno i umetničko uzdignu iz ralja blata, prašine i srama.

Tako je nekako kod nas.

Ako govoriš o nečemu što drugi ne shvataju mora da si lud.

Dame što nose pljeskavice u slatkim markiranim tašnicama su izuzetno pametne, gospoda koja kupuje te tašnice i pljeskavice je očigledno vrlo srdačna. Za sve ima mesta, para, prostora kao što vidite samo za kulturu ne.

Posle ćemo druge kriviti ali nikad sebe. Počnimo odatle možda zbog manjka samokritike i lošeg ukusa smo došli do blata šunda.

Znate, Tesla je pisao pesme, ne verujem da to znaju oni što se poklaše dal je bio Srbin ili Hrvat. Možda ova rečenica oslikava površnost naših prostora.

Kome ove pišem, zašto pišem. Znam, znam da postoje drugačiji.

Znam da postoje mladi i istinske Dame i Gospoda koja će shvatiti moj moje moranje da napišem ovo.

Takvi ljudi žive umetnost, osećaju umetnost, mogu se baviti i drugim poslom, mogu biti naučnici, ekonomisti, pravnici, doktori, oficiri ali će odisati otmenošću znanja i kulturom.

Obični ljudi žive umetnost, neki nisu završili nikakvu školu, upornost i želja za znanjem su sve što treba. Brodski je napustio školu pa je postao Nobelovac, trud i rad ne znaju za izgovore.

Sećam se u školama su nam ispirali mozak da najviše poštovanja dobijaju oni sa prosekom 5.0. Taj prokleti prosek vam je određivao pravac života. Budalaština!

Škola i pozicija ne definiše čoveka već njegova dobrota, ljudskost i širina, želja za znanjem.

Zašto je većina ovde postala sita vode?

 

Svi smo mi osuđeni na jedno te isto: na smrt! Umreću ja koji pišem ove redove, umrećete Vi, umreće oni koji ih budu čitali. Ostaće samo naša dela, no, i ona će biti podvrgnuta rušenju. Zato niko ne bi trebalo da smeta drugome da radi svoj posao. Uslovi opstanka su previše teški da bi se još više mrsili.

                                                                   Josif Brodski

More news