Gusta krv i magla sećanja
On јул 21, 2018 | 0 Comments | Blog | Ознаке: , , ,

Gusta mi krv maglama tuge teče. Gusta, čvrsta i tvrdoglaa. Tvrađi je tvoj lik koji je nestao.

Šta tražim?

Senku koja me je odbacila?

Ne, ne liju suze, srce, ne, srce je jako neće danas da prekine, sutra će, sutra je lepše. Imam vremena da se prisjetim svega.
Kakva sam budala bila, koliko sam te zavolela, onaj sneg koji je neumiljivo lio, osmehe, suze…
Koga briga. Tebe najmanje.
Sve mi je preselo, srce mi je preselo, duša mi je odsela, odsela na tvom telu jer je tvoje srce za moje hladno, tvoje oči me ne gledaju.

Boli kao živi pesak pustinje, kao kidanje žive rane bez anestezije, radije bih rekla:“Secite kožu,samo njega ne dirajte, ne dirajte u srce, tu krv lije, neka lije, znam zbog koga je.“

Secite dušu ako moete, da više ne zavolim i ne napravim sebe budalom.

Nasmejala bih se, bol se osmehom štiti, osmeh je moj čelik, ti si moja slabost, ja sam tvoje ništa.

I tako sve ostade u nepovrat, u belinu, u onu zimu kad smo se upoznali, sve nestade odneseno kao šaka snega.

Jedino je meni žao i jedino možda sam ja ta koja još malo živa patim, onako seckam sebe na komade svakog dana ređajući sećanja dok tebe nije briga kako sam.
Tako je to.
Teško je kad si nekome ništa.

Kažu… Tako to bude… Onda kada te bude tražio ili ćeš biti negde daleko ili negde još dalje gde životom neće moći da dosegne to mesto.

Oni što vole su budale, oni što šutnu su hrabri, ali život je kratak, opet dovoljno dovoljno dug da udari, ošamari kad se najmanje nadaš kad odem ili te zaboravim.

Život je prokleta zamka u kojoj smo svi upleteni, shvatićeš i ti to ali kasno onda kada budem s druge strane emocije.

Jer istina je jedino sam ja volela, ti si samo klimao glavom i otišao bez reči.
Čestitam! Uspeo si, moje lice od porcelana ti se smeje i kune se kamenom umesto srca da te više neće nazvati.

Kad budeš tražio reči, more, reke i planine neće biti dovoljne za preći da mi dokažeš oči iskrenosti.

Povređeni trpe,
Povređeni ćute,
Povređeni nikom više ne veruju.
Povređeni žive danas, a sutra?

Dosta je bilo romantike ostavimo to za prekosutra, jer sutra ne znam da li ću imati snage i tela nešto za reći, zemlja je surova ona guta povređene.
A prekosutra?
Možda shvatiš šta si učinio ali običan čovek ne ide putem tamo gde se lagano nestaje.

More news