Ulice Beograda
On април 29, 2019 | 0 Comments | Beograd, književnost, pesma, pezija u prozi, pjesma, Slavica Milošević |

Ovaj grad pati, poruku ti šalje,
Tebe baš briga, ti ideš dalje,
Bez duše,
Bez srca,
Jel u tebi nešto kuca ili to krv lažno svetluca?

Večeras, tmina pada mi na ramene,
Šetam ovim getovima i sjećam se na prošle dane,
Sjećam se tebe, prvih grafita, gledam u nebo odšivaju se rane.
Gledam naše slike, okrećem se nema lica,
Sve je ovo pusta praznina više se ni asfalt ne zove ulica,

Mene je izdao san a san je izdao dan,
Život je kažu bio van,
Život je pucao u mene i nije bio odan
O kakvoj lojalnosti pričaš?
Ovdje meci se čuju,
Stani , gledaj i sačekaj oluju.
Kad preživiš sam, sam da preživljavaž dan,
Da ti dan bude dug ko godina,
Godina ko decenija,
Shvatićeš da je sve ovo bijedna misterija
lako se pada u zamku pada našeg grada, sivog Beograda.
Ti ideš, ideš jod dalje, ne okrećeš se.

Idi, idi,
Idi bez duše,
Bez srca
Suze se cijede, pitam se, jel u tebi što kuca?

Ne okreći se to je in,
Budi dobar dečko prođi pored krvi i budi fin
Skupi snagu i ne budi magla, već jedan od ponosa ovoga grada,
Ustaj, ne predaj se, na licu krvava rana ti je,
Kreni dalje, šta preče ti je?
Buduće generacije ili da dobo ti je?
Kvrariš na sve strane,
Valjda je nešto i u praštanju,
Otvori oči stari nije svet nastao na maštanju
Ti si ipak živ i zdrav,
Izlečen od kivnosti pravi si car,
Ovaj grad u očaj tejra te, znam to je,
Svi imamo teške priče, jedan ih na duši nosi za dvoje.

Ajde sada furaj, gubi se,
Javi ako osvestiš se,
kukavica ili borac teško je odlučiti,
Mnogi su na pola puta ka večnoj kući završili.

Ovaj grad pati poruku ti šalje,
Tebe baš briga, ti ideš dalje,
Bez duše,
Bez srca,
Jel u tebi nešto kuca ili to krv lažno svetluca?
Šetaj onda i ne okreči se al kad ti raspore grudi emocije ne krivi savest bre,
Ovo Beograd je,
On treba te,
Ljudi odlaze,
Zgrade ostaju,
Lica u ovom sivilu polako nestaju.

Ovaj grad pati poruku ti šalje,
Tebe baš briga ti ideš dalje.

More news