Pogrešan Bulevar
On мај 29, 2019 | 0 Comments | Blog, književnost, kratka priča, kultura, Slavica Milošević | Ознаке:

Oprostite da li je ovo “Bulevar Revolucije”?

– Šta kažete? Ma, dajte djevojko, molim vas, kakva revolucija… Ovdje su ulice izgubile imena a vi još Bulevare tražite.

Oprostite da li je ovdje negdje „Buleva Revolucije“?

– Idete pravo, pa desno, jel vidite onaj sivi ćošak, tamo, skrenete i tu ste. Tu je samo jedna ogromna rupa koju obećavaju da će je zatrpati, to traje godinama. Kakav Bulevar vi tražite?
Jel znate u kom se gradu nalazite?

Oprostite, jel mi možete reći gdje je „Bulevar Revolucije“?

– Kako reče? Djevojko ovdje samo ima mjesto za ulice sa crvenom lampom, ne bih da se izražavam ali, ovdje i ulice žaloste svoja imena i meni se koraci kaljaju.

Oprostite, stanite! Jel postoji ovdje uopšte „Bulevar Revolucije? Meni je data adresa, evo pogledajte…

– Postojao je nekad, dok je imao neko nešto šta da kaže… Otkud vam to glupavo ime, kakva revolucija, djevojko gledaj svoj džep i ćuti.

Ali… Ja nisam revolucionar, ja pitam samo za adresu!

Šta dramite? Što riječi izvrćete i sve pogrešno shvatate?

Što kivnost niz drumove slivate?

Što se nekad ne nasmijete nego oporim pogledom presječete?

Jel sam vam ja kriva što idete ne okrećući se?

Što vas žena vara, što vam muž nije kod kuće, što imate ispite, što nemate posao, što imate posao, što hoćete sve a ne možete ništa ili možete sve a ne radite ništa!

Ja sam budala, u pravu su…

Gdje ja da povjerujem u ovu adresu, štaviše, usudim se da pitam gdje se nalazi. Ovdje se i pitanje plaća na razne načine, meni ne treba dan prekorenih poglea, crnih rupa, sivih zidova, primitivnih šali.

Meni treba kiša da se skvasim i da me niko ne gleda ali tada bi me svi gledali i rekli: „Vidi ovu, ova je pukla“.
Možda mi treba malo sunca a da pritom ne šetam skoro gola, opet bi rekli: „Vidi ovu, ova nije normalna“.

Na kraju možda samo ja trebam sebi i da gledam da u ovom ludilu sivila ne izgubim sebe pitajući izborana lica i mutne oči.

Možda treba da nastavim da griješim jer su i greške samo moje, makar ću poštedjeti sebe zrna primitivzma.
Pogrešan Bulevar, možda pogrešna stanica, možda promašeni život… Vrijeme će pokazati, ako uopšte ono postoji za nas lutalice.

More news